Alveolitis (suva alveola, alveolar osteitis) je komplikacija koja se može javiti nakon vađenja zuba, a karakteriše se upalom i boli na mestu gde je zub bio.
Ova komplikacija nastaje kada se krvni ugrušak, koji se formira u alveolu (šupljini u kojoj se nalazio zub), raspadne ili se ne formira pravilno, što dovodi do izlaganja kostiju i živaca.
U ovom članku istražićemo uzroke, simptome, dijagnozu i lečenje alveolitisa, kao i kako ga prevenirati.
Šta je alveolitis?
Alveolitis je izuzetno bolno stomatološko stanje koje se može javiti nakon vađenja stalnog zuba kod odraslih.
Srećom, vrlo mali procenat ljudi ima problema sa alveolitisom, jer se ova komplikacija javlja kod otprilike 2-3% pacijenata. Za one koji to dožive, iskustvo može biti veoma stresno.
Alveolitis se javlja kada se krvni ugrušak na mestu vađenja zuba ne formira potpuno, izgubi ili se raspadne pre nego što rana ima priliku da se potpuno zaraste.
Krvni ugrušak deluje kao zaštita za kost i nerve vilice, pokreće proces zarastanja, omogućavajući da se tkivo desni i kost obnove.
Kada ugrušak nestane, kost i nervi ostaju izloženi vazduhu, hrani i tečnostima, što može dovesti do razvoja alveolitisa, praćenog oštrim i intenzivnim bolom koji može trajati 5-6 dana.
Suva alveola se smatra najčešćom komplikacijom nakon vađenja zuba.
Češće se javlja kod vađenja impaktiranih umnjaka, kod pacijenata sa lošim dotokom krvi (poput pušača) ili onih koji imaju usporeno zarastanje (kao što su dijabetičari).
Bol se obično javlja 2-4 dana nakon procedure vađenja zuba.
Uzroci alveolitisa
Alveolitis se može razviti zbog više razloga, uključujući:
Poremećaji u formiranju krvnog ugruška
Nakon vađenja zuba, normalno je da se formira krvni ugrušak u šupljini gde je zub bio. Ovaj ugrušak je ključan jer štiti kost i nerve u alveoli, a takođe pomaže u procesu zarastanja.
Međutim, ako se ugrušak ne formira pravilno, može doći do izlaganja kosti i nerva, što dovodi do razvoja alveolitisa.
Infekcija
Bakterije mogu dospeti u alveolu, izazivajući infekciju koja može dovesti do alveolitisa.
Infekcija se može desiti ako ostaci hrane ostanu u šupljini, ili ako pacijent ne održava pravilnu oralnu higijenu posle vađenja zuba.
Pušenje
Pušači su u većem riziku od razvoja alveolitisa. Nikotin i druge hemikalije prisutne u cigaretama mogu ometati proces zarastanja, smanjujući dotok krvi u područje oko vađenog zuba.
Takođe, pušenje može izazvati povlačenje sluzokože, što dodatno povećava rizik od komplikacija.
Trauma tokom vađenja
Agresivno vađenje zuba ili oštećenje okolnog tkiva tokom procedure može povećati rizik od razvoja alveolitisa.
Ovo je posebno izraženo kod vađenja impaktiranih zuba, gde je proces često složeniji i može rezultirati većim traumatizmom.
Hronične bolesti
Osobe sa hroničnim bolestima, poput dijabetesa ili autoimunih poremećaja, mogu imati smanjenu sposobnost zarastanja, što ih čini podložnijim komplikacijama poput alveolitisa.
Hronične bolesti mogu uticati na cirkulaciju i regeneraciju tkiva, čime se produžava vreme zarastanja.
Nedovoljna ili loša oralna higijena
Loša oralna higijena pre i nakon vađenja zuba može doprineti razvoju alveolitisa.
Bakterije koje se nakupljaju na zubima i desnima mogu izazvati infekciju i upalu, što povećava rizik od suve alveole.
Hormonske promene
Neka istraživanja sugerišu da hormonske promene mogu uticati na sposobnost organizma da formira krvne ugruške i na process zarastanja.
Hormonske promene se javljaju, recimo, tokom menstrualnog ciklusa ili kod žena koje uzimaju kontraceptive.
Starost
Stariji pacijenti mogu biti podložniji razvoju alveolitisa zbog smanjenog protoka krvi i opšteg stanja zdravlja, što može usporiti proces zarastanja.
Alveolitis simptomi
Neki pacijenti smatraju da je normalno osećati bol različitog intenziteta nakon vađenja zuba, zbog čega se prvi znaci alveolitisa često propuštaju.
Na koje simptome bi pacijenti trebali obratiti pažnju pre nego što posete stomatologa?
Simptomi alveolitisa obično se javljaju između trećeg i petog dana nakon vađenja zuba i obuhvataju:
— Intenzivan bol koji se može širiti na obližnje regije, kao što su vilica, uvo ili glava.
— Pacijenti često opisuju osećaj praznine na mestu gde je zub bio.
— Moguće je oticanje i crvenilo u području oko vađenog zuba.
— Upala može izazvati neprijatan miris iz usta.
— Osećaj toplote.
— Iz usta se može osećati neprijatan miris.
— Moguće je povećanje limfnih čvorova.
Svi ili neki od ovih simptoma obično se javljaju nekoliko dana nakon vađenja zuba.
Ako pacijent ne preduzme odgovarajuće mere, zapaljenje može trajati oko dve nedelje.
Prema stepenu manifestacije, odnosno prema izraženosti simptoma, razlikuju se tri oblika alveolitisa:
Serozni alveolitis – Ovaj oblik počinje tri dana nakon vađenja zuba. Karakteriše ga mučan bol koji se pojačava tokom obroka, uz minimalno ili bez povećanja temperature.
Purulentni (gnojni) alveolitis – U ovoj fazi, jak bol se ne smanjuje, već postaje intenzivniji, što otežava žvakanje.
Zahvaćeno područje i meka tkiva nabreknu, što može otežati potpuno otvaranje usta. Takođe, pacijenti mogu osetiti slabost, groznicu, gorak ili metalni ukus u ustima i neprijatan miris.
Hipertrofični alveolitis – U ovoj fazi, bol može popustiti, temperatura se smanjuje, a opšte stanje pacijenta se normalizuje.
Međutim, upala van alveole se može povećati, desni mogu nabreknuti i dobiti plavu nijansu, što predstavlja ozbiljno i podmuklo stanje.
Alveolitis zahteva pravovremeno lečenje pod strogim nadzorom stomatologa.
U suprotnom, zapaljenje alveole može se proširiti na vilice i izazvati osteomijelitis.
Alveolitis lečenje
Glavni cilj terapije je eliminacija infekcije i prevencija komplikacija.
Lečenje alveolitisa započinje mehaničkim čišćenjem alveole i ispiranjem gnojnih ostataka antiseptičkim sredstvima.
Vaš stomatolog će prvo anestezirati i očistiti područje ekstrakcije. Anestetik će omogućiti lakše i udobnije uklanjanje ostataka iz šupljine gde je nekada bio zub, kao i formiranje novog ugruška.
Nakon toga, stomatolog može postaviti medicinski zavoj ili specijalnu pastu u praznu alveolu kako bi podstakao proces zarastanja i ublažio simptome.
Takođe, stomatolog može propisati antibiotike kako bi sprečio razvoj infekcije. Mesto će obično potpuno zarasti za 1-2 nedelje uz odgovarajući tretman.
Pored ovih mera, fizioterapijske procedure poput laserske terapije mogu pružiti dobar antiinflamatorni, zarastajući i analgetički efekat.
Prateći sve preporuke i započinjući lečenje na vreme, moguće je postići potpuni oporavak i stabilnu, dugotrajnu remisiju.
Prognoza za alveolitis je generalno povoljna, ali zavisi od stanja imunološkog sistema, prisustva hroničnih bolesti, kao i od blagovremenog traženja medicinske pomoći i adekvatne terapije.
Međutim, mogu se javiti komplikacije u obliku sekundarne infekcije ako je tretman u početku bio neodgovarajući, nedovoljan ili ako je u potpunosti izostao.
Napomena! Nikada ne pokušavajte da lečite alveolitis kod kuće. Tople ili hladne obloge su strogo zabranjene. Svaka neprofesionalna intervencija može pogoršati stanje i dovesti do širenja infekcije na okolne organe.
Zaključak
Alveolitis nakon vađenja zuba predstavlja ozbiljnu komplikaciju koja može značajno uticati na oporavak pacijenata.
Razumevanje simptoma, uzroka i mogućnosti lečenja ključno je za pravovremenu intervenciju i prevenciju daljih komplikacija.
Uzimajući u obzir da se alveolitis javlja kod manjeg procenta pacijenata, važno je obratiti pažnju na znakove koji se javljaju nakon vađenja zuba, kao što su intenzivan bol, neprijatan miris iz usta i otečenost.
Rano prepoznavanje i adekvatno lečenje su od suštinskog značaja za uspešan oporavak.
Pridržavanje stomatoloških preporuka, doprinose smanjenju rizika od razvoja alveolitisa.
U slučaju pojave simptoma, neophodno je odmah se obratiti stomatologu kako bi se izbegle ozbiljnije posledice i osigurala brža rehabilitacija.
eStomatologija Team čini nekoliko doktora stomatologije koji nastoje da pruže čitaocima savete i uvide iz najnovijih istraživanja o različitim stomatološkim temama na zabavan i razumljiv način.