Mrtav zub: uzroci, kako ga prepoznati, lečenje 

Mrtav zub, odnosno avitalan zub, je stanje u kojem zub prestaje da prima krv i kiseonik, zbog čega pulpa zuba odumire.

Iako se spolja može činiti da je zub i dalje zdrav, procesi unutar zuba mogu izazvati ozbiljne probleme, uključujući infekcije i gubitak zuba.

U ovom članku ćemo detaljno istražiti šta je mrtav zub, koji su njegovi uzroci i simptomi, kao i opcije za lečenje i prevenciju.

Šta je mrtav zub?

Mrtav zub nastaje kada unutrašnja tkiva zuba, odnosno pulpa, prestanu da funkcionišu usled povrede, infekcije ili dugotrajnih problema sa oralnim zdravljem.

Pulpa zuba sadrži krvne sudove, nerve i vezivno tkivo koji održavaju zub živim i zdravim.

Kada pulpa odumre, zub više nije vitalan, što može dovesti do brojnih komplikacija.

Zub sa odumrlom pulpom ne mora odmah pokazivati znakove problema.

Međutim, bez odgovarajućeg lečenja, mrtav zub može izazvati infekciju korena zuba i okolnih tkiva.

Zašto se javlja mrtav zub?

Uzroci nastanka mrtvog zuba mogu biti različiti, ali uglavnom uključuju povrede i infekcije koje ometaju dotok krvi i kiseonika u unutrašnja tkiva zuba.

Karijes i infekcije

Karijes je jedan od najčešćih uzroka mrtvog zuba. Kada se karijes ne leči na vreme, bakterije ulaze dublje u strukturu zuba i dosežu pulpu.

Pulpa je središnji deo zuba, ispunjen nervima, krvnim sudovima i vezivnim tkivom.

Kada bakterije izazovu infekciju pulpe, može doći do upale (pulpitisa), a ako se stanje ne tretira, pulpa može potpuno odumreti, što dovodi do nekroze zuba.

Infekcija zuba izazvana karijesom često dovodi i do stvaranja apscesa – vrećice ispunjene gnojem – što dodatno komplikuje stanje i može oštetiti okolna tkiva.

Povrede i traume

Fizička povreda zuba, poput udarca u lice ili zub, može ozbiljno oštetiti krvne sudove i nerve unutar zuba.

Bez adekvatnog dotoka krvi, zub ne dobija potrebne hranljive materije i kiseonik, što rezultira odumiranjem tkiva.

Čak i kada povreda ne izazove očiglednu štetu, poput pucanja zuba, unutrašnja oštećenja mogu uzrokovati nekrozu pulpe.

Na primer, sportisti su posebno podložni traumama zuba ako ne koriste zaštitne štitnike za zube tokom aktivnosti. Istezanje ili kidanje krvnih sudova usled povrede često vodi do postepenog odumiranja zuba.

Parodontopatija (bolesti desni)

Napredne bolesti desni, kao što su gingivitis i paradontopatija, mogu takođe doprineti smrti zuba.

Kada infekcija desni zahvati duboke slojeve tkiva, može se proširiti na koren zuba, uzrokujući inflamaciju i oštećenje.

Na kraju, bakterije iz desni mogu prodrijeti u unutrašnjost zuba i izazvati smrt pulpe.

Bolesti desni često rezultiraju povlačenjem desni i slabljenjem podrške za zub, što olakšava bakterijama da dospeju do korena.

Škripanje zubima

Prekomerno škripanje ili stiskanje zuba, poznato kao bruksizam, može izazvati ozbiljno habanje zuba i povećati pritisak na krvne sudove unutar pulpe.

Ovaj stres može dovesti do smanjenja dotoka krvi i, na kraju, odumiranja zuba.

Ljudi koji nesvesno stiskaju zube, naročito tokom noći, izloženi su većem riziku od ovakvih problema.

Loša oralna higijena

Neredovno pranje zuba, izbegavanje upotrebe zubnog konca i zanemarivanje redovnih stomatoloških pregleda mogu povećati rizik od mrtvog zuba.

Loše oralne navike omogućavaju nakupljanje plaka i stvaranje karijesa, što na kraju može dovesti do infekcije pulpe i smrti zuba.

Stomatološki zahvati i greške u lečenju

Neki stomatološki zahvati ili oštećenja tokom popravke zuba, mogu dovesti do smrti zuba.

Previše agresivni postupci ili greške tokom lečenja mogu oštetiti unutrašnje tkivo zuba, uzrokujući njegovo odumiranje.

Hemijski ili termički uticaji

Ekstremne temperature, poput kontakta zuba s izuzetno toplim ili hladnim supstancama, mogu izazvati mikro-pukotine u zubu i oštetiti pulpu.

Takođe, hemikalije iz određenih tretmana ili izloženost toksičnim materijama mogu doprineti nekrozi pulpe.

Kako prepoznati mrtav zub?

Prepoznavanje mrtvog zuba nije uvek jednostavno, jer simptomi mogu varirati u zavisnosti od uzroka i stadijuma stanja.

Međutim, postoje neki očigledni znaci koji mogu ukazivati na to da je zub izgubio vitalnost.

Evo kako možete prepoznati mrtav zub:

Promena boje zuba

Jedan od najčešćih znakova mrtvog zuba je promena njegove boje.

Zdrav zub je obično bele boje, ali mrtav zub može poprimiti sivkastu, žućkastu ili tamnosmeđu nijansu.

Ova promena boje nastaje zbog raspadanja unutrašnjeg tkiva zuba (pulpe) i nakupljanja otpadnih proizvoda koji se prenose kroz dentin.

Promena boje može biti postepena, pa se često primeti tek kada je zub već ozbiljno oštećen.

Bol u zubu

Iako je pulpa mrtva i više ne oseća bol, mrtav zub može izazvati neprijatnost ili bol zbog pritiska upale ili infekcije u okolnim tkivima.

Zubobolja može biti konstantna, pulsirajuća ili se javlja samo prilikom žvakanja. U nekim slučajevima, bol može potpuno izostati, što otežava prepoznavanje problema.

Osetljivost na temperaturu i pritisak

Pre nego što zub postane mrtav, često se javlja povećana osetljivost na toplo ili hladno, kao i na pritisak tokom žvakanja.

Kako zub odumire, ta osetljivost može nestati, ali okolna tkiva i dalje mogu biti upaljena, što izaziva bol kada zagrizete.

Otok i infekcija

Ako je zub mrtav zbog infekcije, možete primetiti otok desni ili obraza u blizini zahvaćenog zuba. Takođe se može javiti crvenilo desni i prisustvo gnoja, što ukazuje na apsces.

Ovi simptomi često prate neprijatan ukus ili zadah iz usta zbog prisutne bakterijske infekcije.

Fistula na desnima

Mala kvržica ili otvor na desnima u blizini zuba može ukazivati na infekciju korena mrtvog zuba.

Fistula na desnima obično sadrži gnoj koji povremeno ističe, olakšavajući privremeno bol, ali infekcija ostaje prisutna.

Promena osećaja u zubu

Mrtav zub može delovati drugačije od zdravih zuba kada pređete jezikom preko njega.

Može se činiti „mrtvim“ ili čvršćim zbog promene unutrašnje strukture.

Takođe, možete primetiti blagu klimavost zbog slabljenja potpore tkiva oko korena.

Zadah ili neprijatan ukus

Infekcija mrtvog zuba često dovodi do nakupljanja bakterija i raspadanja tkiva, što može izazvati loš zadah (halitoza) ili neprijatan ukus u ustima koji se ne povlači pranjem zuba.

Lečenje mrtvog zuba

Lečenje mrtvog zuba je ključno kako bi se sprečile komplikacije poput širenja infekcije, gubitka zuba i oštećenja okolnih tkiva.

Iako zub više nije vitalan, pravilan tretman može pomoći u očuvanju zuba i obnavljanju funkcionalnosti.

Postoje dve osnovne opcije za tretman mrtvog zuba, endodontski tretman i vađenje zuba.

Endodontski tretman (lečenje kanala)

Lečenje kanala podrazumeva uklanjanje odumrle pulpe i čišćenje kanala korena zuba kako bi se sprečila dalja infekcija.

Nakon čišćenja, zub se puni i zatvara plombom ili krunicom kako bi se očuvala njegova funkcija i izgled.

Tretman korena je bezbolan zahvaljujući lokalnoj anesteziji i obično se obavlja u jednoj ili dve posete stomatologu.

Vađenje zuba

Ako je zub previše oštećen ili se infekcija ne može kontrolisati, vađenje zuba može biti jedina opcija.

Ovo se posebno preporučuje ako zub ne može da se obnovi, a postoji rizik od širenja infekcije na kosti i okolna tkiva.

Nakon vađenja zuba, stomatolog može preporučiti nadoknadu zuba implantatom, mostom ili protezom kako bi se očuvala funkcija zagrižaja i estetika.

Antibiotska terapija (ako je potrebna)

Ako je prisutna infekcija ili apsces, stomatolog može prepisati antibiotike kako bi smanjio upalu i zaustavio širenje infekcije.

Međutim, antibiotici sami po sebi ne leče mrtav zub – oni služe kao podrška glavnom tretmanu.

Da li mrtav zub uvek mora da se leči?

Iako mrtav zub možda ne izaziva odmah bol ili neprijatnost, njegovo nelečenje može dovesti do ozbiljnih posledica.

Nelečeni mrtav zub može dovesti do širenja infekcije na desni, viličnu kost i druge delove usne šupljine.

Lečenje je neophodno čak i ako zub trenutno ne izaziva probleme.

Da li mrtav zub može da boli?

Iako je ovakav zub tehnički „mrtav“ jer njegova pulpa više ne sadrži živce i krvne sudove, on i dalje može izazivati bol.

Jedan od najčešćih razloga bola kod mrtvog zuba je infekcija koja se širi iz zuba na okolna tkiva.

Kada bakterije prodru u koren zuba ili u okolnu kost, može doći do stvaranja apscesa, što izaziva bol, otok i pritisak.

Kako apsces raste, on vrši pritisak na okolne živce i tkiva, što izaziva bol.

Bol može biti posebno intenzivan kada se pritisak poveća, na primer na dodir ili prilikom žvakanja.

Zašto mrtav zub smrdi?

Neprijatan miris iz mrtvog zuba najčešće je posledica truljenja tkiva i prisustva bakterija koje se razvijaju u zubu ili okolnim tkivima.

Kada zub umre, unutrašnja pulpa (koja sadrži živce i krvne sudove) počinje da se raspada.

Ovaj proces razgradnje proizvodi otpadne materije koje imaju neprijatan miris.

Trule materije iz zuba mogu curiti u usnu šupljinu, uzrokujući smrad.

Mrtvi zub često postaje leglo za bakterije, jer nema dotok krvi koji bi omogućio imunološku odbranu. Bakterije koje razlažu tkivo proizvode gasove sa neprijatnim mirisom.

Kada se infekcija proširi, može nastati apsces na kraju korena zuba. Gnoj u apscesu sadrži bakterije, mrtve ćelije i otpadne materije koje ispuštaju jak neprijatan miris.

Ako gnoj curi kroz fistulu ili desni, miris može postati još izraženiji.

Ako primetite neprijatan miris koji dolazi iz zuba, važno je odmah posetiti stomatologa. Ignorisanje ovog simptoma može dovesti do širenja infekcije i ozbiljnijih komplikacija.

Kako izbeliti mrtav zub?

Izbeljivanje mrtvog zuba je postupak koji se razlikuje od klasičnog izbeljivanja živih zuba jer mrtav zub nema vitalnu pulpu, što znači da ne reaguje na standardne tehnike izbeljivanja spolja.

Najčešća metoda koja se koristi za mrtve zube je interno izbeljivanje (izbeljivanje iznutra).

Zub mora biti prethodno lečen (endodontski tretiran), a svi tragovi infekcije i mrtvog tkiva moraju biti uklonjeni.

Stomatolog stavlja sredstvo za izbeljivanje unutar komore zuba (gde se ranije nalazila pulpa).

Privremeni ispun se postavlja na vrh zuba kako bi se izbeljivač zadržao unutra.

Postupak se može ponavljati nekoliko puta dok se ne postigne željena boja.

Kada se izbeljivanje završi, zub se trajno zatvara plombom ili se postavlja krunica za dodatnu zaštitu.

Ako zub nije značajno potamneo, stomatolog može koristiti spoljne metode izbeljivanja kako bi zub ujednačio sa ostatkom.

Međutim, eksterno izbeljivanje može biti manje efikasno kod mrtvih zuba jer boja dolazi iz unutrašnjosti zuba.

Izbeljivanje mrtvog zuba može trajati nekoliko godina, ali efekti nisu uvek trajni. Zub može ponovo potamniti zbog nakupljanja pigmenata iz hrane i pića.

Zaključak

Mrtav zub nije samo estetski problem, već i potencijalni izvor zdravstvenih komplikacija ako se ne leči na vreme.

Iako gubitak vitalnosti zuba može izazvati bol, otok ili neprijatan miris, pravovremeni tretman poput endodontskog lečenja može značajno poboljšati vaše oralno zdravlje.

Uz odgovarajuću negu stomatologa, mrtav zub može biti uspešno obnovljen, bilo kroz rekonstrukciju, postavljanje krunica ili estetske zahvate poput izbeljivanja.

Ne ignorišite znake koje vam vaše telo šalje – što pre reagujete, veće su šanse za očuvanje zdravlja vaših zuba.