Nadogradnja zuba: Vrste, prednosti, proces izrade

Nadogradnja zuba je stomatološka procedura kojom se oštećeni ili oslabljeni zubi obnavljaju i jačaju. Ova metoda omogućava vraćanje funkcije i estetike zuba bez potrebe za vađenjem.

Najčešće se primenjuje kada prirodna krunica zuba nije dovoljno jaka da podrži plombu, navlaku ili drugu restauraciju.

U nastavku ćemo detaljno objasniti vrste nadogradnje, proces zahvata, prednosti, ali i moguće komplikacije nadogradnje zuba.

Kada je potrebna nadogradnja zuba?

Nadogradnja zuba je neophodna kada prirodna struktura zuba nije dovoljno jaka da podrži plombu, krunicu ili most.

Ova procedura se obično primenjuje u sledećim situacijama:

Nakon endodontskog lečenja (lečenja korenskog kanala)

Kada se živac zuba ukloni, zub postaje krhkiji i sklon lomljenju. Da bi se ojačao i omogućio dugotrajni opstanak, stomatolog može preporučiti nadogradnju pre postavljanja krunice.

Kada zub ima veliko oštećenje zbog karijesa

Ako je zub ozbiljno oštećen i nije preostalo dovoljno zdrave strukture da podrži plombu, nadogradnja se koristi za stabilizaciju zuba i pripremu za dalju restauraciju.

Kod preloma zuba

U slučaju frakture krune zuba, posebno ako je prelom dosegao ispod nivoa desni, nadogradnja može pomoći u rekonstrukciji i vraćanju funkcije zuba.

Nakon gubitka velike plombe

Ako je veći deo zuba uklonjen zbog stare, istrošene plombe, nadogradnja može pružiti dodatnu stabilnost i zaštitu pre postavljanja nove plombe ili krunice.

U sklopu protetske restauracije (most ili krunica)

Ako zub treba da podrži most ili pojedinačnu krunicu, nadogradnja može biti neophodna kako bi se osigurala stabilnost i dugotrajnost restauracije.

Ukoliko stomatolog proceni da je preostala struktura zuba previše oslabljena da bi dugoročno izdržala opterećenje, nadogradnja može biti najbolja opcija za očuvanje zuba i izbegavanje njegovog vađenja.

Vrste nadogradnje zuba

Postoji nekoliko vrsta nadogradnje, a izbor zavisi od stepena oštećenja zuba, njegove strukture i plana terapije.

Fiberglas nadogradnja zuba

Fiberglas nadogradnja funkcioniše kao osnova za postavljanje zubne krunice. Nakon uklanjanja oštećenog dela zuba, fiberglas kočić se postavlja u zubni kanal kako bi se ojačala struktura zuba.

Fiberglas kočići su razvijeni kao odgovor na potrebu za estetskim nadogradnjama koje ne samo da pružaju mehaničku podršku, već i izgledaju prirodno.

Fiberglas nadogradnja može skratiti vreme postupka, jer stomatolog može odmah postaviti nadogradnju bez potrebe za dodatnim livenjem.

Deo zuba koji nedostaje se modeluje od kompozita, što omogućava bržu izradu.

Fiberglasni kočići su elastični, prilagodljivi i bolje raspoređuju pritisak na zub, čime smanjuju rizik od pucanja.

Metalna nadogradnja (livena nadogradnja zuba)

Ova vrsta nadogradnje se izrađuje od metala (najčešće legura zlata, srebra, platine ili titanijuma) i koristi se u slučajevima kada je zub ozbiljno oštećen.

Tokom procedure, stomatolog prvo priprema kanal korena zuba, uklanja oštećeni deo i uzima otisak. Na osnovu tog otiska, zubni tehničar izrađuje liveni kočić koji se zatim cementira u kanal zuba. Nakon što se kočić postavi, na njega se može postaviti krunica ili most.

Livena nadogradnja pruža čvrstu podršku za zub, omogućavajući mu da izdrži pritisak žvakanja. Ovaj postupak je posebno koristan za zube koji su prethodno endodontski lečeni.

Ipak, zbog tamne boje, manje je estetski prihvatljiva u prednjem delu vilice.

Kompozitna nadogradnja zuba

Kompozitna nadogradnja se izrađuje od materijala koji se koristi i za plombe.

Primarno se koristi za manje oštećenja i u situacijama kada je zub dovoljno očuvan da se može nadograditi bez upotrebe kočića.

Prednost kompozitne nadogradnje je brzina izrade i dobra estetika, ali nije pogodna za jako oslabljene zube.

Keramička nadogradnja

Keramičke nadogradnje se izrađuju od visokokvalitetne keramike, koja je estetski privlačna i može se prilagoditi boji prirodnih zuba, čime se postiže prirodan izgled.

Tokom procedure, stomatolog prvo uklanja oštećeni deo zuba, a zatim postavlja keramičku nadogradnju koja se cementira na preostali deo zuba. Ovaj postupak može uključivati i izradu krunice koja se postavlja preko nadogradnje.

Keramičke nadogradnje su izuzetno izdržljive i otporne na habanje, a istovremeno pružaju estetski izgled koji se teško razlikuje od prirodnih zuba. One su takođe biokompatibilne, što znači da je manje verovatno da će izazvati alergijske reakcije.

Savremena stomatologija omogućava pacijentima različite opcije za nadogradnju zuba, a najbolje rešenje određuje stomatolog na osnovu individualnih potreba i stanja usne šupljine.

Kako se izvodi nadogradnja zuba?

Proces nadogradnje zavisi od tipa oštećenja i vrste materijala koji se koristi, ali osnovni koraci su slični.

Priprema zuba

Pre početka nadogradnje, stomatolog procenjuje stanje zuba i snima ga rendgenskim snimkom.

Ako je zub imao infekciju ili je prethodno bio lečen, stomatolog proverava da li je kanal korena potpuno ispunjen i bez znakova upale.

Ako nije, može biti potrebno dodatno lečenje ili zamena stare plombe u kanalu.

Ugradnja kočića (po potrebi)

Ako zub nema dovoljno preostale strukture da podrži nadogradnju, u korenski kanal se postavlja kočić. Postoje različite vrste kočića:

Fiberglas kočići – savitljivi i estetski prihvatljiviji

Metalni kočići – izuzetno čvrsti, ali manje estetski pogodni za prednje zube

Kočić se pričvršćuje u kanal specijalnim cementom, što omogućava stabilnost nadogradnje.

Izrada nadogradnje

Zavisno od tipa nadogradnje, stomatolog može koristiti različite materijale:

Kompozitna nadogradnja se oblikuje direktno u ustima pacijenta pomoću kompozitnog materijala.

Livena metalna nadogradnja se izrađuje u laboratoriji na osnovu otiska zuba i zatim cementira u koren.

Keramička ili fiberglas nadogradnja kombinuje estetiku i funkcionalnost.

Oblikovanje i priprema za krunicu

Nakon što se nadogradnja učvrsti, stomatolog oblikuje zub kako bi mogao da podrži veštačku krunicu.

Po potrebi, uzima se otisak koji se šalje u zubotehničku laboratoriju, gde se izrađuje trajna krunica od keramike, metala ili cirkonijuma.

Postavljanje krunice

U završnoj fazi, stomatolog cementira krunicu na nadograđeni zub. Ako se koristi privremena krunica, pacijent može morati da sačeka nekoliko dana dok ne bude izrađena trajna.

Koliko traje procedura?

Vreme trajanja zavisi od tipa nadogradnje:

Kompozitna nadogradnja – završava se u jednoj poseti

Livena metalna ili keramička nadogradnja – traje nekoliko dana, jer je potrebno vreme za izradu u laboratoriji

Nakon završetka nadogradnje, pacijent može osećati blagu nelagodnost ili osetljivost, ali to brzo prolazi.

Održavanje pravilne oralne higijene i redovne posete stomatologu ključni su za dugovečnost nadograđenog zuba.

Nadogradnja zuba cena

Cena nadogradnje zuba u Srbiji varira u zavisnosti od vrste nadogradnje, materijala koji se koriste i stomatološke ordinacije.

Kompozitna nadogradnja sa kočićem: oko 5000 dinara.

Livena nadogradnja: cene se kreću od 3000 do 6000 dinara, u zavisnosti od ordinacije.

Fiberglas nadogradnja zuba: od 4500 do 7000 dinara.

Važno je napomenuti da ove cene mogu varirati u zavisnosti od grada, reputacije ordinacije i složenosti zahvata.

Pre donošenja odluke, preporučuje se konsultacija sa stomatologom kako biste dobili tačnu procenu troškova prilagođenu vašem konkretnom slučaju.

Prednosti nadogradnje zuba

Nadogradnja zuba je odličan način da se obnovi struktura oštećenog zuba i osigura njegova dugovečnost.

Ovaj zahvat pruža niz prednosti, kako sa estetskog, tako i sa funkcionalnog aspekta.

Očuvanje prirodnog zuba

Jedna od najvećih prednosti nadogradnje jeste što omogućava očuvanje prirodnog korena zuba. Umesto da se zub u potpunosti izvadi i zameni implantom, nadogradnja jača preostali deo zuba i pruža mu stabilnost. Na taj način se smanjuje potreba za invazivnijim procedurama.

Estetsko poboljšanje

Nadogradnja omogućava postavljanje krunica koje izgledaju prirodno i usklađeno sa ostalim zubima. To je posebno važno za prednje zube, gde je estetika ključna. Moderni materijali poput keramike i cirkonijuma omogućavaju savršen spoj funkcionalnosti i lepote.

Povećanje čvrstoće i funkcionalnosti

Osim estetskih prednosti, nadogradnja zuba poboljšava i funkcionalnost. Ojačani zub može izdržati žvakanje i druge svakodnevne pritiske bez straha od pucanja ili daljeg propadanja. To omogućava pacijentima da normalno funkcionišu bez ograničenja u ishrani.

Prevencija daljih problema

Kada je zub oštećen, postoji rizik da se dalje lomi ili čak izgubi. Nadogradnjom se sprečava dalja degradacija, čime se produžava vek trajanja zuba. Takođe, štiti okolne zube i sprečava njihovo premeštanje.

Dugotrajno rešenje

Ako se pravilno održava, nadograđen zub može trajati dugi niz godina. Korišćenjem kvalitetnih materijala i redovnim stomatološkim pregledima, pacijenti mogu uživati u trajnom i funkcionalnom rešenju.

Trajanje nadogradnje zavisi od materijala i higijenskih navika pacijenta. U proseku, fiberglas i metalne nadogradnje mogu trajati 10-15 godina, dok kompozitne nadogradnje imaju nešto kraći vek trajanja.

Moguće komplikacije nadogradnje zuba

Nadogradnja zuba je siguran i efikasan stomatološki postupak, ali kao i svaki tretman, može imati određene komplikacije.

Problemi mogu nastati zbog materijala koji se koriste, same procedure ili reakcije pacijenta na tretman.

Infekcija – Ako se ne vodi računa o sterilnosti tokom procedure ili ako pacijent ne održava dobru oralnu higijenu, može doći do infekcije zubnog tkiva ili desni.

Pucanje ili lomljenje nadogradnje – Ako nadogradnja nije pravilno postavljena ili ako je zub izložen velikom pritisku (npr. zbog bruksizma), može doći do pucanja ili odlamanja materijala.

Alergijska reakcija – Neki pacijenti mogu imati alergijsku reakciju na metalne ili kompozitne materijale koji se koriste za nadogradnju.

Problemi sa zubnom krunicom – Ako nadograđeni zub nosi krunicu, nepravilno postavljanje može uzrokovati iritaciju desni, bol ili osetljivost.

Osećaj nelagodnosti ili bol – Posle procedure, pacijent može osećati bol ili nelagodnost, posebno ako je tretiran živac.

Propadanje preostalog zubnog tkiva – Ako bakterije prodru ispod nadogradnje, mogu izazvati karijes ili infekciju korena, što može dovesti do potrebe za vađenjem zuba.

Redovne posete stomatologu, dobra oralna higijena, izbegavanje jakih pritisaka na zub i pažljivo biranje materijala za nadogradnju mogu značajno smanjiti rizik od problema.

Zaključak

Nadogradnja zuba je odlična opcija za očuvanje prirodnog zuba i obnavljanje njegove funkcionalnosti. Ovaj postupak pruža stabilnost, jača oslabljene zube i poboljšava estetiku osmeha.

Bez obzira na to da li se nadogradnja radi zbog velikog karijesa, preloma zuba ili potrebe za postavljanjem krunice, ona značajno produžava vek trajanja zuba.

Korišćenjem modernih materijala kao što su metalni i keramički nadogradci, pacijenti dobijaju dugotrajno i pouzdano rešenje.

Redovne posete stomatologu i pravilna oralna higijena ključni su za dugovečnost nadograđenog zuba.

Uz odgovarajuću negu, on može trajati godinama i omogućiti vam lep osmeh i zdravu funkcionalnost vilice.