Nicanje zuba kod beba: Redosled, simptomi i saveti

Nicanje zuba kod beba je proces koji obeležava važnu fazu u njihovom razvoju.

Prvi mlečni zubi se obično pojavljuju između 4. i 7. meseca života, ali ovaj proces može varirati od deteta do deteta.

Zubi igraju ključnu ulogu ne samo u ishrani, već i u pravilnom razvoju govora i vilice.

Iako nicanje zuba može biti bolno i neprijatno za bebu, razumevanje znakova i simptoma ovog procesa pomaže roditeljima da pruže odgovarajuću podršku i negu tokom ovog perioda.

Kada počinje nicanje zuba?

Nicanje zuba kod beba obično započinje oko 6. meseca života, iako postoje varijacije u zavisnosti od deteta.

Kod nekih beba, prvi zubi mogu početi da se pojavljuju ranije, čak i u 3. mesecu, dok kod drugih zubi niču tek nakon 12. meseca.

Najpre niču donje i gornje jedinice – između 6. i 10. meseca. Dvojke niču između 8. i 12. meseca , tako da bebe od godinu dana imaju svih 8 sekutića.

Zatim niču donje i gornje četvorke (prvi molari) između 11. i 18. meseca, pa gornje i donje trojke izmedju 14. i 22. meseca.

Poslednji niču donje i gornje petice (drugi molari) izmedju 20. i 30. meseca pa dete od dve i po do 3 godine ima svih 20 mlečnih zuba.

Sledeća tabela pokazuje okvirne periode nicanja zuba kod beba:

Rano nicanje zuba kod beba

Rano nicanje zuba kod beba je relativno redak fenomen, kada zubi izbijaju pre očekivanog vremena, obično pre trećeg meseca života.

Zubi koji se pojave rano su često nedovoljno razvijeni i mogu biti labavi, jer nisu čvrsto fiksirani u vilici.

Ovi zubi mogu biti natalni, prisutni pri rođenju, ili neonatalni, koji izbijaju u prvih 30 dana života. Najčešće se radi o donjim centralnim sekutićima.

Uzroci ranog nicanja zuba najčešće su povezani sa genetikom, hormonskim promenama tokom trudnoće, ili određenim razvojnim poremećajima.

Prisustvo ovih zuba zahteva pažljivu procenu stomatologa kako bi se utvrdilo da li je neophodna neka intervencija.

Ako su zubi labavi i predstavljaju rizik od povrede, često se preporučuje njihovo uklanjanje. Ukoliko su stabilni, može se izvršiti prilagođavanje oblika zuba kako bi se izbeglo iritiranje desni.

Majke koje doje decu s ranije izniklim zubima mogu koristiti gumene zaštitnike za bradavice kako bi sprečile povrede prilikom dojenja.

Kasno nicanje zuba kod beba

Kasno nicanje zuba kod beba označava situaciju kada prvi mlečni zubi izbijaju nakon 12. meseca života.

Iako mnogi roditelji brinu, to je često individualno i u većini slučajeva ne ukazuje na ozbiljne probleme.

Međutim, postoje situacije kada kasno nicanje može ukazivati na određene zdravstvene probleme, kao što su nedostatak vitamina D, hipotiroidizam ili neke druge sistemske bolesti koje utiču na rast i razvoj zuba.

Kao i kod mnogih aspekata razvoja, genetika igra ključnu ulogu. Ako roditelji ili članovi porodice imaju istoriju kasnog nicanja zuba, beba može slediti isti obrazac.

Manjak određenih vitamina i minerala, poput kalcijuma, vitamina D ili fosfora, može odložiti nicanje zuba. Ovi hranljivi sastojci su ključni za razvoj jakih i zdravih zuba.

Hormonski poremećaji, kao što je hipotiroidizam, mogu uticati na rast i razvoj zuba kod beba, dovodeći do kasnog nicanja.

Takođe, bebe koje su rođene pre vremena (pre 37. nedelje trudnoće) mogu imati odloženi razvoj zuba, jer njihov razvoj još nije bio u potpunosti završen pre rođenja.

Ukoliko beba napuni 18 meseci, a još uvek nema mlečnih zuba, savetuje se da roditelji posete dečijeg stomatologa kako bi se isključili bilo kakvi zdravstveni problemi.

Kasno nicanje zuba ne znači da zubi neće biti zdravi ili pravilno razvijeni, ali stomatolog može preporučiti određene korake kako bi se osigurao optimalan razvoj.

Nicanje zuba kod beba: simptomi

Nicanje zuba može biti praćeno nizom simptoma koji variraju od blage do intenzivnije nelagodnosti.

Jedan od najčešćih simptoma je pojačano balavljenje, što se dešava kada se pljuvačka više proizvodi zbog iritacije desni.

Bebe obično grickaju igračke, ruke ili druge predmete kako bi olakšale pritisak i nelagodnost u desnima.

Tokom ovog perioda, desni često postaju otečene i crvene, što može uzrokovati iritaciju i bol.

Osim toga, bebe mogu postati razdražljive i često plaču, jer bolovi od nicanja zuba mogu ometati njihov svakodnevni raspored.

Mnogi mališani doživljavaju promene u apetitu; neki možda jedu manje zbog nelagodnosti, dok drugi traže hranu kako bi smirili svoje desni.

U nekim slučajevima može doći i do blago povišene temperature, ali važno je napomenuti da visoka temperatura može biti znak infekcije, a ne nicanja zuba.

Zbog svih ovih simptoma, roditeljima je često teško da prepoznaju da li je u pitanju nicanje zuba ili neki drugi problem.

Zato je važno pratiti ponašanje bebe i konsultovati se s pedijatrom ili stomatologom ako se simptomi pogoršaju ili traju duže od očekivanog.

Kako pomoći bebi tokom nicanja zuba?

Pomoć bebi tokom nicanja zuba može biti ključna za ublažavanje nelagodnosti i bolova koje ona doživljava.

Jedan od najefikasnijih načina jeste korišćenje specijalnih gelova ili preparata koji su namenjeni za nicanje zuba i koji mogu umanjiti bol u desnima.

Takođe, roditelji mogu koristiti hladne obloge ili igračke za žvakanje (glodalice) koje su napravljene od bezbednih materijala, kako bi pomogli bebi da se olakša pritisak na desnima.

Masaža desni čistim prstima ili gazom takođe može doneti olakšanje, a mnoge bebe uživaju u ovom osećaju.

Uvođenje čvrste hrane, poput ohlađenog voća ili povrća, može pomoći da se stimulišu desni, što dodatno umanjuje nelagodnost.

Ćilibarske ogrlice su popularan izbor među roditeljima koji traže načine za olakšanje simptoma nicanja zuba kod beba.

Smatra se da su ove ogrlice efikasne zbog sadržaja sukcinske kiseline, koji se prirodno nalazi u ćilibaru.

Veruje se da toplota tela može osloboditi ovu kiselinu, koja ima umirujući efekat i može pomoći u smanjenju bola i nelagode u desnima.

Međutim, naučni dokazi koji podržavaju efikasnost ćilibarskih ogrlica su ograničeni. Takođe, važno je napomenuti da postoji rizik od gušenja ili povreda kada su ogrlice u pitanju.

Roditelji treba da budu strpljivi i da prate ponašanje svoje bebe, jer svaka beba različito reaguje na nicanje zuba.

Konsultacija s pedijatrom može pružiti dodatne savete i preporuke, posebno ako se simptomi pogoršaju ili ne prolaze.

Kroz razumevanje i pažnju, roditelji mogu značajno olakšati ovaj prirodni proces za svoju decu.

Zaključak

Nicanje zuba kod beba je prirodan proces koji se obično dešava između šestog meseca i druge godine života, iako svako dete ima svoj jedinstveni ritam.

Tokom ovog perioda, mnoge bebe prolaze kroz razne simptome, uključujući iritabilnost, promene u apetitu, povećanu salivaciju i nemirni san.

Ovi simptomi mogu izazvati zabrinutost kod roditelja, ali važno je razumeti da su to normalni delovi razvojnog procesa.

Roditelji mogu pomoći svojim mališanima na različite načine, kao što su masaža desni, korišćenje hladnih obloga ili igračaka koje se mogu žvakati.

Ukoliko roditelji primete bilo kakve neobične simptome ili promene, poput visoke temperature ili otečenih desni, važno je obratiti se pedijatru kako bi se isključili bilo kakvi ozbiljniji problemi.

Uvek je dobro biti u kontaktu sa stručnjacima koji mogu pružiti podršku i savete.

Kroz pravilnu negu i pažnju, nicanje zuba može postati lakši proces kako za bebe, tako i za njihove roditelje.