Suva usta, poznata i kao kserostomija, predstavljaju stanje smanjenog lučenja pljuvačke u ustima.
Kserostomija može značajno uticati na kvalitet života, uključujući otežano žvakanje, gutanje, govor i povećan rizik od infekcija i bolesti desni.
Pljuvačka igra ključnu ulogu u održavanju oralnog zdravlja, jer pomaže u zaštiti zuba od karijesa, ispira bakterije i olakšava gutanje.
Kada se javi smanjeno lučenje pljuvačke, dolazi i do povećanja rizika od raznih oralnih bolesti, što kserostomiju čini ozbiljnim stanjem koje zahteva pažnju.
Zbog čega dolazi do pojave suvoće u ustima?
Uzroci kserostomije mogu biti različiti i često uključuju kombinaciju faktora koji utiču na funkciju pljuvačnih žlezda.
Evo nekih od najčešćih uzroka kserostomije:
Lekovi
Mnogi lekovi, naročito oni koji se koriste za lečenje hroničnih bolesti, mogu uzrokovati suva usta kao nuspojavu.
Antihistaminici, diuretici, antidepresivi, lekovi za snižavanje krvnog pritiska, mišićni relaksanti i lekovi protiv bolova često su povezani sa smanjenjem proizvodnje pljuvačke.
Starenje
Kako starimo, funkcije pljuvačnih žlezda mogu prirodno oslabiti. Pored toga, stariji ljudi češće uzimaju više lekova, što povećava rizik od kserostomije.
Sama starost nije direktan uzrok, ali kombinacija faktora, kao što su lekovi i sistemske bolesti, doprinosi suvim ustima kod starijih osoba.
Medicinska stanja
Određena medicinska stanja mogu direktno uticati na pljuvačne žlezde.
Bolesti poput Sjögrenovog sindroma, lupusa i reumatoidnog artritisa mogu uticati na pljuvačne žlezde i izazvati suvoću usta.
Sjögrenov sindrom, u kojem imunološki sistem napada pljuvačne i suzne žlezde, jedan je od najčešćih uzroka hroničnih suvih usta.
Osobe sa dijabetesom takođe često imaju problema sa suvim ustima zbog visokog nivoa glukoze u krvi, što može uticati na pljuvačne žlezde.
Dehidratacija
Dehidratacija, bilo usled nedovoljnog unosa tečnosti ili usled stanja kao što su povraćanje, dijareja ili prekomerno znojenje, može smanjiti proizvodnju pljuvačke.
Pored toga, groznica i preterana fizička aktivnost takođe mogu izazvati suva usta zbog gubitka tečnosti.
Pušenje i konzumiranje alkohola
Pušenje cigareta i konzumiranje alkohola mogu iritirati pljuvačne žlezde i smanjiti proizvodnju pljuvačke.
Redovno korišćenje ovih supstanci ne samo da može uzrokovati suva usta, već može doprineti i drugim oralnim problemima poput karijesa i bolesti desni.
Disanje na usta
Osobe koje često dišu na usta, bilo zbog problema sa sinusima, devijacije septuma ili navike, imaju veći rizik od kserostomije.
Disanje na usta naročito tokom noći može dodatno isušiti oralnu sluzokožu.
Hormonalne promene
Žene koje prolaze kroz hormonalne promene, poput menopauze, mogu iskusiti suva usta kao deo svojih simptoma.
Promene u nivou estrogena mogu uticati na proizvodnju pljuvačke, što dovodi do osećaja suvoće u ustima.
Zračenje i hemoterapija
Pacijenti koji se leče od raka, naročito oni koji prolaze kroz radijaciju u području glave i vrata, mogu iskusiti oštećenje pljuvačnih žlezda, što dovodi do kserostomije.
Hemoterapija takođe može uticati na pljuvačne žlezde, smanjujući proizvodnju pljuvačke ili menjajući njen sastav.
Kserostomija simptomi
Kserostomija se manifestuje kroz niz simptoma, od blagih do ozbiljnih, koji utiču na svakodnevni život.
Ovi simptomi ne samo da izazivaju nelagodnost, već mogu dovesti i do ozbiljnih zdravstvenih problema ako se ne leče na vreme.
Suva usta i grlo
Ovaj simptom je očigledan i najčešći. Pacijenti često opisuju osećaj kao da im je jezik lepljiv ili kao da im se usta stalno suše.
Osećaj suvoće u ustima i grlu može otežati govor, gutanje hrane, a čak može izazvati promuklost i neugodan osećaj pečenja.
Suvoća grla takođe može uzrokovati noćno buđenje zbog potrebe za vodom, što ometa kvalitet sna.
Lepljiva ili gusta pljuvačka
Osobe sa kserostomijom često primećuju da im je pljuvačka gusta, lepljiva ili sluzava, što može otežati gutanje ili vlaženje hrane tokom obroka.
Poteškoće pri žvakanju, gutanju i govoru
Zbog smanjenog stvaranja pljuvačke, može biti teško da pravilno žvaćete i gutate hranu.
Takođe, suva usta mogu izazvati poteškoće u govoru jer pljuvačka igra ključnu ulogu u vlaženju usana, jezika i grla, neophodnim za pravilnu artikulaciju reči.
Upaljen ili suv jezik
Suva usta često izazivaju upalu i crvenilo jezika, što može biti neprijatno ili bolno. Jezik može postati osetljiv na dodir, sa osećajem peckanja ili bockanja.
Takođe, pacijenti mogu primetiti da im je jezik ispucan ili prekriven belim naslagama.
Povećana žeđ
Ljudi sa kserostomijom često osećaju konstantnu žeđ, čak i nakon konzumiranja tečnosti.
To je znak da telo pokušava da kompenzuje nedostatak pljuvačke.
Loš zadah (halitoza)
Kada u ustima nema dovoljno pljuvačke, bakterije se brže razmnožavaju, što može dovesti do neprijatnog zadaha.
Pljuvačka pomaže da se ispere ostatak hrane i bakterije, a njen nedostatak može dovesti do halitoze.
Promena u ukusu hrane
Kserostomija može uticati na sposobnost osećanja ukusa. Hrana može postati manje ukusna, a neki pacijenti prijavljuju promenjen ili metalni ukus u ustima.
Povećan rizik od karijesa i bolesti desni
Pljuvačka igra ključnu ulogu u održavanju oralne higijene, jer pomaže u uklanjanju bakterija i ostataka hrane iz usta.
Bez dovoljno pljuvačke, zubi su podložniji razvoju karijesa, a desni mogu postati upaljene, što može dovesti do gingivitisa ili ozbiljnijih bolesti desni.
Infekcije u ustima
Nedostatak pljuvačke može dovesti do infekcija, kao što je oralna kandidijaza (gljivična infekcija).
Ova infekcija se često manifestuje belim naslagama na jeziku, unutrašnjosti obraza ili nepcu, a može biti bolna i izazvati peckanje.
Suva usta noću
Zbog konstantnog osećaja suvoće i žeđi, mnogi pacijenti sa kserostomijom imaju problem da spavaju, što može dovesti do nesanice ili lošeg kvaliteta sna.
Osećaj suvoće tokom noći, naročito ako osoba diše na usta, dodatno pogoršava simptome.
Suva usta lečenje
Iako suva usta ne mogu uvek biti potpuno izlečena, postoje razne metode za ublažavanje simptoma i poboljšanje kvaliteta života pacijenata koji pate od ovog stanja.
Korekcija osnovnog uzroka
Korekcija osnovnog uzroka kserostomije je ključni aspekt njenog uspešnog lečenja.
Suva usta mogu biti simptom različitih medicinskih stanja, tretmana ili načina života, pa je identifikacija i lečenje tog uzroka od suštinske važnosti za dugoročno olakšanje simptoma.
Na primer, mnogi lekovi, poput antihistaminika, antidepresiva, diuretika i lekova za hipertenziju, mogu izazvati suva usta kao nuspojavu.
Ako je kserostomija uzrokovana lekovima, lekar može razmotriti promenu terapije ili prilagođavanje doze.
U nekim slučajevima, prelazak na lekove sa manjim rizikom od izazivanja suvoće usta može značajno smanjiti simptome.
Promene u načinu života
Sledeći korak je prilagođavanje svakodnevnih navika koje mogu pogoršati suvoću usta.
Redovan unos vode tokom dana pomaže da se usta održe vlažnim i ublaži osećaj suvoće. Mali gutljaj vode tokom obroka može olakšati gutanje i vlažiti hranu.
Hrana koja je suva, ljuta ili slana može iritirati već suvu usnu šupljinu, pa se preporučuje konzumacija mekše i vlažnije hrane.
Alkohol i napici bogati kofeinom (poput kafe i gaziranih pića) dehidriraju organizam i mogu pogoršati suvoću usta.
Takođe, alkohol se često nalazi u mnogim vodicama za ispiranje usta, pa se preporučuje korišćenje onih bez alkohola.
Pušenje smanjuje proizvodnju pljuvačke i iritira sluzokožu usta, dodatno pogoršavajući kserostomiju. Prestanak pušenja može značajno poboljšati simptome.
Za ljude koji doživljavaju intenzivnu suvoću usta tokom noći, upotreba ovlaživača vazduha u spavaćoj sobi može pomoći u održavanju vlažnosti u ustima.
Takođe, držanje čaše vode pored kreveta može olakšati brzo olakšanje ako se probudite sa osećajem žeđi.
Stimulacija pljuvačih žlezdi
Ako pljuvačne žlezde još uvek funkcionišu, ali proizvode smanjenu količinu pljuvačke, postoji nekoliko načina za podsticanje njihove aktivnosti.
Žvakanje žvakaće gume bez šećera ili sisanje bombona može podstaći proizvodnju pljuvačke.
Najefikasnije su gume koje sadrže ksilitol, prirodni zaslađivač koji podstiče lučenje pljuvačke i smanjuje rizik od karijesa.
Konzumacija blago kiselih namirnica, poput limuna ili pomorandže, može povećati proizvodnju pljuvačke.
Međutim, preterana konzumacija kiselih namirnica može izazvati iritaciju usne šupljine ili oštetiti zubnu gleđ, pa je neophodan oprez.
Lekovi za podsticanje lučenja pljuvačke
U nekim slučajevima, lekovi koji podstiču proizvodnju pljuvačke mogu biti od koristi.
Ove lekove propisuje stomatolog ili lekar, a najčešće se koriste kod pacijenata koji imaju ozbiljnu kserostomiju zbog medicinskih tretmana, poput terapije zračenjem.
Pilokarpin je lek koji stimuliše lučenje pljuvačke i koristi se kod pacijenata sa kserostomijom uzrokovanom različitim stanjima, uključujući Sjögrenov sindrom i zračenje glave i vrata.
Lek se obično propisuje u obliku tableta i deluje tako što podstiče pljuvačne žlezde da proizvode više pljuvačke.
Cevimelin se takođe koristi za stimulisanje pljuvačnih žlezda i često je propisan pacijentima sa autoimunim poremećajima poput Sjögrenovog sindroma.
Zamene za pljuvačku
Za pacijente čije pljuvačne žlezde ne proizvode dovoljno pljuvačke ili je uopšte ne proizvode, proizvodi koji deluju kao zamene za pljuvačku mogu biti korisni.
Dostupne su različite tečnosti i sprejevi koji oponašaju prirodnu pljuvačku i pružaju privremeno olakšanje od simptoma suvoće.
Ovi proizvodi ne mogu zameniti prirodnu pljuvačku, ali mogu pomoći u vlaženju usta i olakšavanju govora i gutanja.
Pored tečnosti, postoje i gelovi koji se nanose direktno na usta i desni radi održavanja vlažnosti tokom dužeg vremena.
Zaključak
Kserostomija, ili suva usta, nisu samo neprijatnost, već stanje koje može značajno uticati na oralno zdravlje.
Iako može biti uzrokovana raznim faktorima, od lekova do hroničnih bolesti, važno je prepoznati simptome na vreme i preduzeti odgovarajuće mere za njeno lečenje.
Redovna hidratacija, prilagođena oralna higijena, upotreba zamena za pljuvačku, kao i lečenje osnovnog uzroka su ključni koraci u upravljanju ovim stanjem.
Pored toga, redovne posete stomatologu su od suštinskog značaja kako bi se sprečili problemi poput karijesa i bolesti desni, koji se često javljaju kod osoba sa kserostomijom.
Uz odgovarajuću terapiju, kserostomija se može držati pod kontrolom, omogućavajući pacijentima da žive bez neprijatnih simptoma i komplikacija.

eStomatologija Team čini nekoliko doktora stomatologije koji nastoje da pruže čitaocima savete i uvide iz najnovijih istraživanja o različitim stomatološkim temama na zabavan i razumljiv način.